Организација рада
Дневни ритам
6.00-8.00ч. Пријем деце, размена информација са родитељима
6,00 – 7,45 ч. Игре по центрима интересовања, јутарње активности, телесно вежбање
7.45 – 8,45ч. Припрема за доручак и доручак ( у зависности од узраста)
8,45 – 10.45 ч Игра, пројектне активности, активности на отвореном простору
10,45 – 11,15 ч. Припрема за ужину, ужина
11,15 – 13,00 ч. Одмор и спавање
13,00 – 14,00 ч. Припрема за ручак, ручак ( у зависности од узраста)
14,00 – 16,00 ч Активности по избору деце,игре по центрима интересовања,размена
информација ,одлазак кући
Организација четворочасовног ППП у установи и ван устанопве
Дневни ритам
8,00 – 8,30ч. Пријем деце и активности на пријему
8,30 – 9,00ч Припрема за ужину и ужина
9,00 – 9,15ч Почетно окупљање
9,15 – 10,15ч Игра, пројектне активности
10,15 – 11,15ч Васпитно образовни рад
11,15 – 11,30ч Боравак на ваздуху
11,30 – 11,45ч Заједничко окупљање
11,45 – 12,00ч Припрема за одлазак кући
ПРОГРАМ НЕГЕ И ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ УЗРАСТА ДО 3 ГОДИНЕ
Програм неге и васпитања деце узраста од 12 месеци до 3 године реализује се у 4 васпитне групе које похађа 74 деце. Задатке неге и васпитно-образовног рада са децом реализују медицинске сестре-васпитачи у складу са концепцијом Основа програма – Године узлета.
Организација физичког окружења:
Физичко окружење на директан начин обликује положај детета у програму. Због тога васпитач нарочиту пажњу посвећује простору, његовом сталном реструктуирању, развијању, обогаћивању и осмишљавању.
Простор у јаслицама треба да буде опремљен флексибилном, функционалном и удобном опремом, безбедан и предвидив тако да се деца и одрасли у њему осећају сигурно и знају где се шта у простору налази, променљив и динамичан тако да деца и одрасли могу да га реорганизују и уређују, подешавају актуелним догађањима и активностима, подстицајан да би деца и одрасли проналазили различите подстицаје за своје смислено ангажовање и да их позива на истраживања, структурисан тако да у њему постоје различите просторне целине које имају своју намену.
Медицинске сестре – васпитачи ће посебну пажњу посвећивати организацији и структуирању просторних целина помоћу ниских полица и преграда, прозирних завеса од различитих материјала, паноа, шатри. Колико ће просторних целина бити зависи од конкретног простора у вртићу, тежњи и интересовања деце и васпитача, као и од тема/пројеката у коју су укључени. Просторне целине могу бити – литерарна, за конструисање, за визуелне уметности, за симболичку игру, за осамљивање и скривање, за звук и покрет, сензорна, кинестетичка... Посебан акценат у јасленим групама је на кинестетичкој и сензорној просторној целини. Не морају све собе да имају исте просторне целине, нити су све целине у једној соби сталне. Различити делови простора и просторне целине треба да буду међусобно повезани, интегрисани, мултифункционални.
Простор реалног програма није само радна соба. Он обухата:
- свакодневно коришћење отвореног простора за различите активности, игре истраживања. Дворишни простор треба да буде безбедан, изазован, заснован на различитим материјалима
- простор целог вртића (посебно заједнички простори као што су ходници, сале)
- коришћење различитих места у заједници
Просторно временска организација се не подређује свакодневним рутинама (обедовање и одмор) већ обрнуто, просторно – временска решења за рутине се прилагођавају и интегришу у програмску концепцију.
Планирање
Интегрисаним приступом васпитач омогућава деци да уче кроз јединство онога што доживљавају, промишљају и онога што раде. Планирање у интегрисаном приступу може бити тематско или пројектно. Тема/пројекат у јаслама је више идеја или оквир који обликује васпитач на основу праћења заинтересованости и интеракција деце са различитим материјалима, другом децом и одраслима у дечјем вртићу и познавања деце. На основу идеје о теми или пројекту, васпитач у јаслама се прво фокусира на планирање великог избора сензорних материјала који ће бити стално доступни деци и којима ће подстаћи децу да истражују у отвореном и затвореном простору у дечјем вртићу. Васпитач у јаслама планира више могућности за различите активности деце које се одвијају истовремено и које деца бирају. Васпитач планира довољно времена за рутине кроз које помаже деци да се осећају сигурно, да развијају самосталност и блискост са васпитачем и другом децом. Због динамичног и флексибилног приступа планирању, план не може бити направљен унапред за дужи временски период, већ се дограђује и „израња“ током започетог истраживања деце и одраслих. Васпитач доументује своје планирање у обрасцу за план који надограђује током процеса развијања теме/пројекта.
Заједничко развијање програма
Васпитач у јаслама треба да има у виду да се иницијатива деце овог узраста подржава, пре свега, грађењем блиских односа са децом кроз физички контакт и присну вербалну и фацијалну експресију и обезбеђивањем флексибилних рутина које су усклађене са ритмом живљења деце и индивидуално посвећеном пажњом детету приликом рутина (нпр. Приликом пресвлачења бебе). Он организује физичку средину као предвидљиву и сигурну за дете, која истовремено нуди различите могућности за истраживање и кретање, за честу промену активности и интеракцију деце. Васпитач подстиче и охрабрује децу од најранијих узраста на истраживачко понашање уношењем нових предмета, неструктуираних и изазовних материјала. Игра се са децом, својим невербалним и вербалним порукама подстиче радозналост деце и њихово активно истраживање, ослањајући се на то да деца уче целим својим телом и фокусирају се на ,,овде” и ,,сада”.
У проширивању активности деце, медицинска сестра васпитач се посебно ослања на заједничку игру са децом, вербализовање заједничког искуства деце и одраслих у различитим ситуацијама у дечјем вртићу и обезбеђивањем сталне доступности различитих материјала за истраживање деце, имајући у виду да деца увиђају и знају више него што вербално могу да изразе. Васпитач у јаслама континуирано омогућава деци да се придруже другој деци у вртићу, да и на тај начин уче, посматрањем и имитацијом, и сарађују у различитим активностима
Праћење, документовање и вредновање
Праћење кроз документовање обухвата праћење учења и развоја детета и праћење како се развија програм. Кроз документовање се омогућава видљивост програма и учења и развоја деце. Вредновање је саставни део праћења програма. Сврха праћења детета није процењивање његових развојних могућност и постигнућа, него потпуније разумевање дететовог развоја и учења и на основу тога пружање сталне подршке добробити детета.
Процес учења и развоја детета се прати и документује кроз дечји портфолио. Кроз портфолио се документује: напредовање детета којим се истиче шта су јаке стране детета; дечја перспектива ситуација, активности и догађаја; начини пружања подршке детету, нарочито када су у питању деца из осетљивих група.
За документовање кроз индивидуални портфолио могу се користити: различите скале и друге технике посматрања и праћења, групне и индивидуалне приче за учење; продукти и искази детета настали у консултовању са децом; продукти детета настали у игри и у оквиру теме/пројекта; фотографије, видео и аудио записи, настали у различитим ситуацијама који су детету посебно важни.
Сврха праћења развијања програма је континуирано грађење квалитета програма предшколског васпитања и образовања.
Развијање програма кроз теме/пројекте се документује кроз тематски/пројектни портфолио. Тематски/пројектни портфолио садржи план развијања теме/пројекта и причу о теми/пројекту. Запослени ће заједно преиспитивати квалитет програма кроз вредновање реалног програма у његовим носећим димензијама: средина за учење; квалитет односа; заједничко учешће; подршка диспозицијама за учење; инклузија, различитости и демократске вредности; сарадња са породицом и локалном заједницом.
Партнерство са породицом
Јаслице треба да буду место које емитује добродошлицу за породицу и уважава породице јасним просторно–организационим показатељима (нпр. постојање собе/простора за родитеље, постера добродошлице, визелних ознака простора...). Породица треба да буде упозната са концепцијом програма и да постоји програм сарадње са породицом који је развијен кроз дијалог са родитељима о различитим начинима укључивањима породице. Важно је да се гради узајамно поверење и поштовање и неговати сталну отворену комуникација и дијалог. Родитељи ће се на састанцима упознавати и водити дијалог са васпитачима о активностима деце и програмским активностима. Потребно је омогућити родитељима да се виде са васпитачем и разговарају о свом детету у различито време дана и у различитим данима у недељи. Створити услове да родитељи могу активно да се укључе у различито време, на различите начине.
ПРОГРАМ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАД СА ДЕЦОМ УЗРАСТА ОД 3-5,5 година
Програм васпитно-образовног рада са децом узраста од 3 до 5,5 година реализују васпитачи у 6 групa које похађа 167 деце.
У креирању васпитно образовног програма полази се од Основа програма које се заснивају на теоријским поставкама социкултурне теорије, социологије детињства и постструктурализма. Њима је заједничко сагледавање детињства као по себи вредне и видљиве друштвене категорије. Дете се сагледава као богато потенцијалима, као агенс, компетентни учесник у сопственом учењу и живљењу; истиче се значај проактивизма и партиципације детета; истиче се сарадња у развијању заједнице праксе деце и одраслих, у којој се кроз интеракције узајамно трансформишу сви учесници.
Реални програм /непосредни програм васпитно образовног рада/ настаје и гради се у реалном контексту васпитно образовне праксе. Он не може бити унапред писани документ већ се гради кроз заједничко учешће свих учесника, обликује културом вртића, породице и локалне заједнице и ширег друштвеног контекста и планским и промишљеним деловањем васпитача заснованим на концепцији Основа програма. За дете, програм се манифестује као остваривање његове добробити кроз односе који се развијају са физичким окружењем, вршњацима и одраслима у реалним ситуацијама делања.
Организација физичког окружења
Простор у радној соби, биће структуиран на различите просторне целине помоћу ниских полица и преграда, прозирних завеса од различитих материјала, паноа и шатри. Дефинисаним просторним целинама омогућава се деци предвидљивост и сигурност у простору – да знају где се шта налази и да могу да буду самостална и истовремено да се пружа могућност различитих врста истраживања. Не морају све собе да имају исте просторне целине, нити су све целине у једној соби сталне. Колико ће и каквих бити просторних целина зависи од узраста деце, од конкретног простора у датом вртићу, од афинитета и интересовања деце и васпитача као и од пројекта/теме у коју су укључени.
Најчешће просторне целине могу бити: литерарна (књиге и други писани материјали, рана писменост, опуштање); за конструисање; за визуелне уметности; за симболичку игру („породични простор“ и игре улога); за осамљивање и скривање; за звук и покрет. Просторне целине могу бити и: радионица, простор истраживaња светлости и сенки,сензорна просторна целина, позорница и друге просторне пригодне целине према потребама теме/ пројекта. Сваку просторну целину васпитач мења и допуњује уношењем различитих средстава и материјала са намером да прошири игру и истраживање деце. На пример, простор конструктора, уношењем играчака као што су возила, фигуре животиња, може подстаћи децу на имагинативну игру. Исто тако, деца за потребе своје игре и истраживања могу да премештају материјале из једне целине у другу. На пример, у игри породице у простору за симболичку игру, деца могу донети коцке из простора за конструисање да би направила кревет за бебу.
Простор реалног програма није само радна соба. Он обухвата:
• свакодневно коришћење отвореног простора за различите активности, игре и истраживања. Дворишни простор треба да буде изазован, заснован на природним материјалима. Простор напољу треба да омогућава деци да могу да га конструишу, мењају и граде; да се у њему деца осећају безбедно, али да пружа изазове; да је тајанствен и пружа прилике за „скривање” и издвајање; да је неструктуиран и полуструктуриран; да провоцира стварно или имагинарно прилагођавање и мењање простора током игре; да пружа могућности различитих кинестетичких и сензорних доживљаја и активности и практичне манипулације. Да би могла да користе такав простор на активан начин и у различитим временским условима, потребна је адекватна одећа и обућа за децу;
• простор целог вртића (посебно заједнички простори као што су ходници, атријуми, сале) за различите начине сусретања и заједничког учешћа деце различитих узраста и других одраслих;
• коришћење различитих места у заједници као места активности деце.
Планирање
Планирање може бити тематско или пројектно. Идеја за тему/пројекат може да проистиче из свакодневних искустава које деле деца и одрасли, из игре деце, проблематике која заокупља децу и интересује их, из уочених потреба и упитаности деце и васпитача, из различитих догађаја у дечјем вртићу и у локалном окружењу. Након оквирног одређења теме или почетне идеје за пројект, васпитач истражује различите изворе из области сазнања, културе и различитих делатности; проналази идеје и промишља чиме би све могли почетно да се баве и истражују у оквиру теме/пројекта ослањајући се на професионална знања о узрасним карактеристикама и познавање деце у групи; шта је потребно припремити од опреме и материјала који ће подстаћи децу да испробавају своје идеје. Развијање теме или пројекта треба да буде стваралачки процес, подједнако изазован и за децу и за васпитача, кроз који заједнички откривају, играју се и креирају.
Васпитач заснива тему/пројекат на принципима развијања реалног програма, због тога планира тему/пројекат увек само неколико корака унапред и циклично наставља да планира тако што:
- планира опремање простора различитим средствима и материјалима који су инспиративни и провокативни деци за истраживање у оквиру теме/пројекта (уметнички предмети, различити штампани материјали, справе, апарати, полуструктурирани и неструктурирани материјали…);
- на основу идеје за неку активност, планира начин организовања те активности који је у складу са принципима развијања програма;
- на основу садржаја који проистичу и везани су за тему или пројекат, васпитач планира организацију активности и начине свог учешћа у активности (начине подупирања, моделовања, проширивања). Садржаји су у функцији истраживања у оквиру теме/пројекта, а нису готова знања која деца треба да усвоје;
- планира ресурсе који су потребни, који се могу набавити, направити или позајмити;
- планира могуће начине укључивања родитеља, деце из других група и појединаца из локалне заједнице;
- планира места у локалној заједници у којима могу да проширују искуства везана за тему/пројекат (институције, организације,отворени простори, појединци).
Заједничко развијање програма
Процес развијања програма се одвија кроз сарадњу са стручним сарадницима и колегама као и кроз размену са децом и породицом.
Васпитач подржава иницијативу деце тако што:
- подстиче честе делатне размене међу децом и децом и одраслима и ствара ситуације у којима деца имају прилику да предлажу и дају идеје и изразе своје мишљење;
- омогућава деци да испробавају и праве изборе и да развијају свест о томе шта значи направити избор и коју одговорност то повлачи;
- охрабрује децу да замишљају и маштају, износе претпоставке и изражавају своје идеје, сазнања, осећања и доживљаје на различите начине;
- подстиче децу да воде аутентичне и њима смислене разговоре, да посматрају и слушају шта друга деца раде и говоре и дискутују о свом истраживању;
- слуша децу и посвећује пажњу идејама и предлозима деце и интегрише их у програм.
Моделовањем- васпитач својим понашањем, вербалним и невербалним порукама моделује начин успостављања односа са другима.
Подупирањем- васпитач охрабрује /подупире /децу да иду изнад датог нивоа знања тако што пружа помоћ кад је потребна, обраћа пажњу на њихова интересовања, охрабрује активности деце шаљући поруку да верује у њихове могућности.
Проширивањем- сталним дијалогом и упитаношћу, постављањем питања и себи и деци, кроз акције учешћем у игри и активностима, обезбеђивањем инспиративне и провокативне средине и материјала уношењем подстицаја за зачудност
Праћење, документовање и вредновање
Праћење кроз документовање обухвата праћење учења и развоја детета и праћење како се развија програм. Кроз документовање се омогућава видљивост програма и учења и развоја деце. Вредновање је саставни део праћења програма. Сврха праћења детета није процењивање његових развојних могућност и постигнућа, него потпуније разумевање дететовог развоја и учења и на основу тога пружање сталне подршке добробити детета.
Процес учења и развоја детета се прати и документује кроз дечји портфолио. Кроз портфолио се документује: напредовање детета којим се истиче шта су јаке стране детета; дечја перспектива ситуација, активности и догађаја; начини пружања подршке детету, нарочито када су у питању деца из осетљивих група.
За документовање кроз индивидуални портфолио могу се користити: различите скале и друге технике посматрања и праћења, групне и индивидуалне приче за учење; продукти и искази детета настали у консултовању са децом; продукти детета настали у игри и у оквиру теме/пројекта; фотографије, видео и аудио записи, настали у различитим ситуацијама који су детету посебно важни.
Сврха праћења развијања програма је континуирано грађење квалитета програма предшколског васпитања и образовања.
Развијање програма кроз теме/пројекте се документује кроз тематски/пројектни портфолио. Тематски/пројектни портфолио садржи план развијања теме/пројекта и причу о теми/пројекту. Запослени ће заједно преиспитивати квалитет програма кроз вредновање реалног програма у његовим носећим димензијама: средина за учење; квалитет односа; заједничко учешће; подршка диспозицијама за учење; инклузија, различитости и демократске вредности; сарадња са породицом и локалном заједницом.
ПРОГРАМ РАДА ПРИПРЕМНОГ ПРЕДШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Припремни предшколски програм је интегрални део обавезног деветогодишњег васпитања и образовања и остварује се у вртићима у оквиру предшколског васпитања и образовања за сву децу старости од 5,5 до 6,5 година. . Ове године то су деца рођена од 1.марта 2018.године до 1.марта 2019. године. У Установи ове радне године постоје три групе на целодневном боравку . У издвојеном одељењу у Акмачићима, се остварује у мешовитoj васпитнoj групи. Трајање ППП је од 1.септембра до 1. јуна у свим припремним предшколским групама. Укупан број деце која похађају ППП је 73.
Припремно предшколски програм реализоваће се кроз процес увођења нових Основа програма у свим припремним групама. Иако није посебно издвојен као програмска целина, садржан је у документу кроз дефинисање општих циљеваОснова програма, а усмерен на развој диспозиција за учење и компетенција за целоживотно учење у складу са принципима развијања реалног програма у реалном контексту васпитно-образовне праксе. Поред наведеног, у години пред полазак у школу постављени су следећи приоритети:
- Да сва деца предшколског узраста, кроз подршку њиховој добробити имају једнаке могућности за учење и развој.
- Да деца развијају диспозиције за целоживотно учење као што су отвореност, радозналост, отпорност ( резилијентност), рефлексивност, истрајност, поверење у себе и своје могућности и позитивни лични и социјални идентитет, чиме се постављају темељи развијања образовних компетенција.
Задатак васпитача у новим Основама програма је да на индиректан начин утиче на општу припремљеност за школу, тако што ће обезбедити услове да заједно са децом трага за одговорима на питања која су пре свега смислена за дете и да кроз развијање пројеката унутар група омогући деци да заједно уче и напредују. Реалан програм развија се кроз интегрисан приступ и рад са децом на темама/пројектима са циљем да се истражује и трага на одговорима за питање/проблем који деца уочавају, при чему тражење решења за њих представља изазов, а решење им помаже да направе промену у свом животном окружењу. У развијању програма фокус васпитача је на стварању прилика за учење као интегрисаног искуства детета кроз делање и односе, а не према унапред испланираним појединачним активностима на основу аспеката развоја или образовних области и издвојеним садржајима подучавања. На тај начин деци се омогућава:
- да се баве оним што за њих има смисла, што их чуди и занима
- развијају различите врсте ране писмености (језичке, математичке, визуелне) стварањем ситуација за њихово смислено коришћење
- развијају кључне образовне компетенције за целоживотно учење: комуникација на матерњем језику, математичке, научне и технолошке компетенције, дигиталне компетенције, учење учења, друштвене и грађанске компетенције, иницијатива и предузетништво, културолошка свест и изражавање.
- да истражују различите изворе учења и подршке: различита места, институције, организације и појединце у локалној заједници, породицу, другу децу и одрасле, штампане, дигиталне и друге изворе
- да се на различите начине и креативно изражавају ( визуелно изражавање, грађење у простору, покрети и плес, изражавање гласом, певањем, звук и музика, причањем, драматизацијом, невербалном комуникацијом
- користе говор у тумачењу својих мисли, доживљаја и да проширују своје разумевање смисласвета кроз говорно изражавање
- уче истражујући.
У наредном периоду требало би више пажње обратити на различите начине у развијању програма који у већој мери уважавају интересовања деце и базира се на садржајима који потичу од деце, васпитача и родитеља заједно. У том смислу потребно је већу пажњу посветитихоризонталној размени као облику стручног усавршавања, као прилици за
заједничко промишљање и разумевање праксе кроз дијалог са колегама.
ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА
Област заштите деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у Установи одвија се у складу са законским документима који регулишу ову област: Посебни протокол за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно – васпитним установама (Министарство просвете) и Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање („Сл.гласник РС“ бр 30/2010). Са циљем да свој деци осигурамо безбедне и оптималне услове за несметан боравак и развој као и заштиту од свих облика насиља, злостављања и занемаривања, Установа је донела Програм заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања. Тим Програмом одређују се мере и активности које обезбеђују развијање и неговање позитивне атмосфере и безбедно окружење. Програмом заштите дефинишу се превентивне и интервентне активности, одговорна лица и временска динамика остваривања.
Циљ Програма заштите деце је унапређивање квалитета живота деце кроз:
- стварање безбедне средине за живот и развој деце
- стварање и неговање климе прихватања, толеранције и уважавања
- подизање нивоа свести и повећање осетљивости запослених у сврху препознавања насиља, злостављања и занемаривања
- промена културних, друштвених норми, стереотипа и предрасуда који подстичу насиље
Превентивне активности имају за циљ да се злостављање, занемаривање и насиље спрече
Интервентне мере подразумевају интервенцију када се злостављање, занемаривање, насиље дешава, или се десило међу децом, између запосленог и детета, или од стране трећег лица над дететом, запосленим или родитељима.
Прилог 1. Образац о евиденцији и мерама заштите од дискриминације, о евиденцији насилног понашања и злостављања, о поступању занемаривања у установи, планови заштите и схема релација (ко преноси информације и коме се преносе информације.
Превентивне активности
- Израда Програма за заштиту деце..., измене и допуне Акта установе: Развојни план, Годишњи план рада;
- Обезбеђивање простора у којима бораве деца унутар установе и у њеном непосредном окружењу
- Организовање обуке запослених за превентивне активности реаговање у кризним ситуацијама
- Информисање родитеља и запослених на пољу заштите деце од насиља, злостављања...
- Увођење деце у процес дефинисања и прихватања заједничких правила понашања у групи вршњака
- Подстицање и развијање поверења родитеља и упознавање са кодексом понашања у групи вршњака
- Подстицање и развијање поверења родитеља и упознавање са Кодексом понашања у ПУ
- Израда Протокола поступања у критичним ситуацијама ( нестанак детета, повређивање детета, примопредаја детета, мере сигурности у дворишту, соби и др.просторијама установе, на излету, шетње, надзор кретања особа у објекту);
- Подизање нивоа свести запослених у сврху препознавања насиља, злостављања и занемаривања и примена Кодекса понашања васпитача у ПУ;
- Умрежавање свих кључних носилаца превенције насиља: Савет родитеља, Управни одбор
Интервентне активности:
- Усклађена и доследна примена утврђених поступака и процедура у ситуацијама насиља
- Сарадња са релевантним службама
- Евидентирање случајева насиља
- Подршка деци која трпе насиље
- Рад са децом која врше насиље
- Оснаживање деце која су посматрачи насиља за конструктивно реаговање
- Саветодавни рад са родитељима
ПРОГРАМ ПРЕВЕНТИВНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ
Све послове и задатке предвиђене Законом о обавезном виду здравстевне заштите у предшколској установи реализују медицинске сестре за превентивно - здравствену заштиту, уз подршку и помоћ васпитног особља и других запослених. Задаци превентивне здравствене заштите су: обезбеђивање оптималних услова за јачање и заштиту дечјег организма, оптималан физички и психички развој детета, усвајање одговарајућих хигијенских навика, стварање услова за одрастање здравог, радосног и задовољног детета. Послове неге и превентивно здравствене заштите обављаће сестра за превентивну здравствену заштиту, уз подршку и помоћ васпитног особља и других запослених.
Задаци превентивне здравствене заштите реализоваће се кроз:
1.Опште мере на унапређењу здравља
- Распоред и садржај боравка предшколске деце,
- Правилна исхрана и витаминска профилакса
- Хигијенски услови у колективном боравку:
- унапређење личне хигијене деце и особља ,
- одржавање опште чистоће простора
- проветреност простора
- осветљеност простора
- одржавање оптималне температуре и влажности ваздуха
- контрола хигијене,исправности и начина припремања,допремања,сервирања и квалитета хране
- хигијена кухињског блока,посуђа и инвентара
- контрола хигијенске исправности воде за пиће
- хигијенски картон предшколске установе на месечном нивоу
- санитарни прегледи особља на сваких шест месеци
2. Систематско праћење раста, развоја и здравља деце и заштита од болести
- Пријем детета у колектив а пре пријема први систематски преглед,
- Циљана тријажа, систематски прегледи деце у току године
- Стоматолошка заштита уста и зуба,
- Праћење здравственог стања деце,
- Пријем детета након одсуствовања из колектива,
- Спречавање и сузбијање ширења заразних болести;
- Здравствено васпитање и сарадња са породицом
- формирање здравих животних навика код деце: лична хигијена, правилна исхрана, уредан простор за игру,
- сарадња са породицом: мотивисање родитеља на активну сарадњу у циљу унапређења здравља деце кроз: родитељске састанке, едукација путем слика, паноа, плаката (адаптација, развојна мапа, азбука здравља,вакцинација, принципи исхране, заразне болести, лична хигијена, најчешће болести у колективу, здравље зуба, „у здравом телу здрав дух“, шта све чини моје здравље, штетне материје по здравље, израда постер календара, радионице)
- Сарадња са здравственим и образовним установама, стручним удружењима
- Дом здравља(патронажна, стоматолошка и педијатријска служба):
- Завод за заштиту здравља из Ужица :
- редовне и ванредне контроле хране и намирница, брисева руку радника ангажованих на припреми и дистрибуцији хране, као и радних површина у кухињи.
- Повремено, без најаве, узорковаће се брисеви играчака и радних столова у дечјим собама као и контрола воде из система водовода.
- Редовна санитарна обрада запослених који су у непосредном додиру са
- редовних, свакодневних рекреативних активности, одмора у вртићу, обавезног боравка на ваздуху, установа организује и друге облике коришћења слободног времена.
ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНОГ РАДА
Програм социјалног рада током године реализоваће се на три нивоа:
- ниво предшколске установе
- ниво васпитне групе
- индивидуални рад.
Активности у оквиру сватри нивоа реализоваће се у континуитету током целе радне године.
Социјални рад на нивоу установе ће се остваривати кроз следеће активности:
- ангажовање на побољшавању услова за боравак деце кроз развијање спонзорства и организовање различитих социјалних акција у циљу прикупљање средстава за децу
- допринос социјалној сигурности и стабилности породице,
- подршка родитељима у бризи о деци – у нези и васпитњу
- праћење потреба породице за збрињавањем деце, анализа обухвата деце,
- обезбеђивање равноправности деце у сваком погледу,
- информисање породице о правима деце и родитеља у систему друштвене бриге о деци – на родитељским састанцима, трибинама, у индивидуалним разговорима
- сарадња са Центром за социјални рад, Интересорном комисијом, Надлежним институцијама које се баве бригом о деце.
- припритет при уписивању деце без родитеља, деце самохраних родитеља и деце са сметњама у развоју
- вођење рачуна о битним чиниоцима при формирању група
- праћење социјалне интеракције унутар група
- упознавање и проучавање социјалних интеракција које доприносе напредовању васпитне групе
- праћење односа васпитне групе према новопримљеној деци или другим групама
- праћење односа васпитача према деци
- стварање добрих међусобниходноса– подстиче се кроз заједничке активности деце из више група
- поштовање сваког детета као личности
- утврђивање појединих специфичности и потреба деце и ангажовање на њиховом задовољавању
- ангажовање Центра зса социјални рад у раду са појединим породицама које имају одређене проблеме
- пружање стручне помоћи породицама деце са развојним сметњама и утицај на средину да прихвати ту децу
- упућивање родитеље на надлежне институције које се баве одређеном проблематиком
- помоћ породицама деце погођенм неповољним приликама
- пружање подршке породици у периоду адаптације детета на боравак
- израда индивидуалног плана адаптације у сарадњи са родитељима
Носиоци реализације наведених активности су директор, и васпитачи. Информисање родитеља о овом сегменту рада установе планирано је кроз план сарадње са породицом.
Табела-програм социјалне заштите
ЕНГЛЕСКИ КРОЗ ИГРУ
Циљеви програма:
- Развој комуникативних способности деце на енглеском језику у периоду осетљивости за усвајање страног језика
- Изградња позитивног става и мотивације деце према учествовању у активносрима на енглеском језику
- Деца старијих васпитних група
- Програм се реализује једном недељно. Дужина трајања активности се прилагођава могућностима сваког детета. Активности се реализују и у различитим животним ситуацијама и различитим просторним целинама.
- Васпитач из Установе који је у сарадњи са професором енглеског језика из ОШ направио Годишњи план рада
- Током реализације програма, прати се мотивисаност, учешће и комуникација деце у активностима. Такође се процењује задовољство родитеља програмом, односно комуникацијским вештинама детета и њиховим позитивним ставовима према енглеском језику.
ПРОГРАМ РАДА „ШКОЛИЦА СПОРТА“
Пројекат “Спортић у вртић - Стварајмо здраве спортисте”
Пројекат се реализује у оквиру Годишњег плана Спортског Савеза Нове Вароши
Носилац програма: Јојевић Слободан - мастер професор физичког вапитања и спорта
Припремни предшколски програм, који је део обавезног деветогодишњег образовања и васпитања, остварује се у оквиру предшколског васпитања и образовања. Права детета да расте и развија се остварују се у квалитетној васпитно образовној средини која поштује његове потребе и подстиче његове особености, уважава његове потребе и подстиче његов укупан психо-физички развој.
Непосредни циљ - припремање деце за школу и допринос њиховој зрелости за живот и рад какав их очекује у школи.
Физичка готовост- подразумева одређени ниво телесне развијености и здравља, развијености физичких способности деце да прихватају и одговоре обавезама које их очекују у школском животу.
Подршка физичком развоју
Ова подршка односи се на подстицање природног раста и развоја, задовољавање дечије потребе за кретањем и моторном активношћу и омогућавање развоја моторног потенцијала.
Деци се омогућава да упржњавају физичке активности које стимулишу развијање различитих вештина, подстичу сензомоторну координацију, доприносе развијању контроле покрета, оспособљавање деце за практиковање покрета за одређене мишићне групе, помаже им да уче моторичке игре са правилима и структуром.
Задатак стручних лица је да пажљивим избором активности одговарајућих форми и облика, правилним дозирањем доприносе оптимизацији развоја.
Правилник о Општим основама предшколског програма физичко васпитање мора испуњавати следеће тематске области:
1.Физички развој
2.Развој опажања
3.Јачање здравља и одржавање хигијене
Физички развој
Циљеви физичког развоја:
1.Здраво, физички добро и складно дете
2.Упознавање сопственог тела,изгледа и могућности
3.Развој латерализације
4.Одржавање норалног апарата за кретње, зглобова,веза и мишића
5.Развој фине моторике
6.Развој психофизичких способности
7.Развој статичке и динамичке равнотеже
8.Оспособљеност руковања предметима;
9.Овладавање основним локомоторним и манипулационим системом
10.Јачање дисајне мускулатуре
11.Правилан развој нервног система
12.Припремљеност за услове живота
Садржај и активности:
Активности којима се стиче слика о сопственој телесној шеми. Природни облици кретања са елементима атлетике. Елементарна гимнастика, са вежбава за развој телесне спретности. Вежбе за развој појединих мишићних група. Разне игре које изискују од деце једноставне и комплексне покрете. Плесне активности и разне врсте народних игра, са и без музике.
Развој опажања
Циљеви развоја опажања:
Стицање богатог чулног искуства захваљујући коришћењу свих чула у додиру са разноврсним држима, као основе за развој перцептивне способности.
Формиран флексибилан систем представе које, и ако једним делом везане за оно што пружају чула, садрже могућности за генерализацију и трансфер, односно, оперисање менталним сликама онога што је опажено.
Развијене перцептивне способности као предуслов успешног савладавања вештине читања и писања, математике, говора и низа других садржаја који дете чекају у даљем школовању.
Јачање здравља и одржавање хигијене
Развој здравствене културе ради очувања и јачања телесног и менталног здравља.
Правилан раст и развој организма и повећање његове отпорности према неповољним утицајима савременог живота, променама климатских услова и према обољењима.
Елементарним сазнањима о функционисању органа (срцу, плућима, крвотоку и утицају телесног вежбања).
Стицање елементарних знања о здравственој култури и спречавању обољења и повреда.
Познавање професија које се баве очувањем здравља људи.
Познавање и одржавање личне уредности, чистоће и хигијене.
Физичко васпитање као вид, страна или компонента васпитања личности у целини, представља основу на којој се изграђују све остале особине и способности личности. Физичка активност деце предшколског узраста је специфична у односу на друге узрасне доби, због развојних карактеристиика и бурног раста и развоја.
ПРОГРАМ РАДА ЛОГОПЕДА
Допуну програму редовних активности у раду са децом а као битна претпоставка квалитета његове реализације биће ангажовање и рад логопеда. Логопед ће бити радно ангажован једанпут недељно, сваке среде, у просторијама предшколске установе.
Садржај програма рада логопеда , пре свега ће бити усмерен на:
- Превенцију говорних тешкоћа;
- Дијагностификовање и рад на отклањању сметњи у говорном развоју деце;
- Утврђивање глобалног говорног статуса деце из старијих и припремних група;
- Организовање корективно-терапеутског рада са децом;
- Саветодавни рад са родитељима деце на третману и ван третмана;
- Сарадња са васпитачима установе и педијатром из надлежног Дома здравља;
ПРОГРАМ РАДА ДЕФЕКТОЛОГА
ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ:
- Идентификација деце са сметњама у развоју психомоторике и говора
- Идентификација деце са сметњама у развоју ( поремећај у изговору гласова, поремећаји пажње и концентације, поремећаји грубе и фине моторике, успорен целокупни психо физички развој, оштећење слуха )
- Организовање дефектолошког рада са децом на основу идентификованог броја деце са развојним сметњама и то:
- Кориговање изговора гласова кроз фонетске вежбе;
- Вежбе задржавања и усмеравања пажње;
- Низ психомоторних вежби за правилан развој грубе и фине моторике;
- Вежбе у визуелном опажању;
- Вежбе у развијању аудитивне перцепције;
- Вежбе стимулације за учествовање у вршњачким активностима.
- Израда оперативног плана индивидуалног и групног дефектолошког рада са децом
- Припрема за индивидуални и групни рад са децом
- Саветодавни рада са родитељима
- Групни и индивидуални рад са васпитачима у циљу упућивања на припрему адекватних поступака према деци са сметњама у развоју
- Тимски саветодавни рад педагога, психолога и дефектолога
- Учешће у раду стручних органа
- Вођење педагошке документације