Мени

Претрага




Анкета

ДА ЛИ ВАМ СЕ СВИЂА НОВИ САЈТ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ ?

ДА
НЕ
НЕМАМ СТАВ


Резултати

Вести

  • Коначни списак примљене деце за радну 2024/2025.годину

    01. Jul 2024 10:22Предшколска установа ,,Паша и Наташа“
    Број:251
    Дана:01.07.2024.
    Нова Варош
     
    Комисија за пријем деце на целодневни боравак у Предшколску установу,, Паша и Наташа“ чије оснивач општина Нова Варош, на основу члана  66. Статута (број 238 од 23.05.2023. године) и члана 4.   Правилника о начину уписа деце у предшколску установу ,,Паша и Наташа“ (број 151-1 од 01.04.2024. године)    , дана 01.07.2024. утврдила је:
     
    КОНАЧНИ
    Списак примљене деце за радну 2024/2025.годину
     
    I  Утврђује се коначни списак примљене деце у Предшколску установу ,,Паша и Наташа“- Табеларни приказ који је саставни део овог Коначног списка
     
    II Против овог Коначног списка може се изјавити жалба Управном одбору  у року од 15 дана од дана истицања ранг листе. Жалба се предаје лично  у ПУ,,Паша и Наташа“ или на мејл адресу  [email protected]
     
     
    IV Ovaj Коначни  списак објавити на званичној интернет страници Предшколске установе,, Паша и Наташа“, на огласној табли Установе и улазним вратима предшколске установе.
     
     
     Списак можете погледати овде.
     
                                                                                        Директор
                                                                                      Дана Гудурић

  • Прелиминарни списак примљене деце за радну 2024/2025 годину

    13. Jun 2024 13:28
    ПРЕЛИМИНАРНИ 
    Списак примљене деце за радну 2024/2025.годину

Банери



              
www.novavaros.rs

http://pupasainatasa.nasaskola.rs/


https://zlatar.org.rs/


Администрација






Календар

Јул 2024
НЕДПОНУТСРЕЧЕТ ПЕТСУБ
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031


Организација рада

Дневни ритам
6.00-8.00ч.            Пријем деце, размена информација са родитељима
 6,00 – 7,45 ч.     Игре по центрима интересовања, јутарње активности, телесно вежбање
7.45 – 8,45ч.         Припрема за доручак и доручак ( у зависности од узраста)
8,45 – 10.45 ч        Игра, пројектне активности, активности на отвореном простору
10,45 – 11,15 ч.     Припрема за ужину, ужина
11,15 – 13,00 ч.     Одмор и спавање
13,00 – 14,00 ч.     Припрема за ручак, ручак ( у зависности од узраста)
14,00 – 16,00 ч      Активности по избору деце,игре по центрима интересовања,размена 
                             информација ,одлазак кући                            
                                                                   
Организација четворочасовног ППП у установи и ван устанопве
 
Дневни ритам
 
8,00 – 8,30ч.            Пријем деце и активности на пријему
8,30 – 9,00ч             Припрема за ужину и ужина
9,00 – 9,15ч             Почетно окупљање
9,15 – 10,15ч           Игра, пројектне активности
10,15 – 11,15ч         Васпитно образовни рад
11,15 – 11,30ч         Боравак на ваздуху
11,30 – 11,45ч         Заједничко окупљање
11,45 – 12,00ч         Припрема за одлазак кући
 
 ПРОГРАМ НЕГЕ И ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ УЗРАСТА ДО 3 ГОДИНЕ
 
            Програм неге и васпитања деце узраста од 12 месеци до 3 године реализује се у 3 васпитне групе које похађа 59 деце. Задатке неге и васпитно-образовног рада са децом реализују медицинске сестре-васпитачи у складу са концепцијом Основа програма – Године узлета.
 
Организација физичког окружења:
            Физичко окружење на директан начин обликује положај детета у програму. Због тога васпитач нарочиту пажњу посвећује простору, његовом сталном реструктуирању, развијању, обогаћивању и осмишљавању.
            Простор у јаслицама треба да буде опремљен флексибилном, функционалном и удобном опремом, безбедан и предвидив тако да се деца и одрасли у њему осећају сигурно и знају где се шта у простору налази, променљив и динамичан тако да деца и одрасли могу да га реорганизују и уређују, подешавају актуелним догађањима и активностима, подстицајан да би деца и одрасли проналазили различите подстицаје за своје смислено ангажовање и да их позива на истраживања, структурисан тако да у њему постоје различите просторне целине које имају своју намену.
            Медицинске сестре – васпитачи ће посебну пажњу посвећивати организацији и структуирању просторних целина помоћу ниских полица и преграда, прозирних завеса од различитих материјала, паноа, шатри. Колико ће просторних целина бити зависи од конкретног простора у вртићу, тежњи и интересовања деце и васпитача, као и од тема/пројеката у коју су укључени. Просторне целине могу бити – литерарна, за конструисање, за визуелне уметности, за симболичку игру, за осамљивање и скривање, за звук и покрет, сензорна, кинестетичка... Посебан акценат у јасленим групама је на кинестетичкој и сензорној просторној целини. Не морају све собе да имају исте просторне целине, нити су све целине у једној соби сталне. Различити делови простора и просторне целине треба да буду међусобно повезани, интегрисани, мултифункционални.
            Простор реалног програма није само радна соба. Он обухата:

  • свакодневно коришћење отвореног простора за различите активности, игре истраживања. Дворишни простор треба да буде безбедан, изазован, заснован на различитим материјалима
  • простор целог вртића (посебно заједнички простори као што су ходници, сале)
  • коришћење различитих места у заједници
Просторно- временској организацији ће се поклањати велика пажња.
Просторно временска организација се не подређује свакодневним рутинама (обедовање и одмор) већ обрнуто, просторно – временска решења за рутине се прилагођавају и интегришу у програмску концепцију.
 
Планирање
 Интегрисаним приступом васпитач омогућава деци да уче кроз јединство онога што доживљавају, промишљају и онога што раде. Планирање у интегрисаном приступу може бити тематско или пројектно. Тема/пројекат у јаслама је више идеја или оквир који обликује васпитач на основу праћења заинтересованости и интеракција деце са различитим материјалима, другом децом и одраслима у дечјем вртићу и познавања деце. На основу идеје о теми или пројекту, васпитач у јаслама се прво фокусира на планирање великог избора сензорних материјала који ће бити стално доступни деци и којима ће подстаћи децу да истражују у отвореном и затвореном простору у дечјем вртићу. Васпитач у јаслама планира више могућности за различите активности деце које се одвијају истовремено и које деца бирају. Васпитач планира довољно времена за рутине кроз које помаже деци да се осећају сигурно, да развијају самосталност и блискост са васпитачем и другом децом. Због динамичног и флексибилног приступа планирању, план не може бити направљен унапред за дужи временски период, већ се дограђује и „израња“ током започетог истраживања деце и одраслих. Васпитач доументује своје планирање у обрасцу за план који надограђује током процеса развијања теме/пројекта.
 
Заједничко развијање програма
 
 Васпитач у јаслама треба да има у виду да се иницијатива деце овог узраста подржава, пре свега, грађењем блиских односа са децом кроз физички контакт и присну вербалну и фацијалну експресију и обезбеђивањем флексибилних рутина које су усклађене са ритмом живљења деце и индивидуално посвећеном пажњом детету приликом рутина (нпр. Приликом пресвлачења бебе). Он организује физичку средину као предвидљиву и сигурну за дете, која истовремено нуди различите могућности за истраживање и кретање, за честу промену активности и интеракцију деце. Васпитач подстиче и охрабрује децу од најранијих узраста на истраживачко понашање уношењем нових предмета, неструктуираних и изазовних материјала. Игра се са децом, својим невербалним и вербалним порукама подстиче радозналост деце и њихово активно истраживање, ослањајући се на то да деца уче целим својим телом и фокусирају се на ,,овде” и ,,сада”.
У проширивању активности деце, медицинска сестра васпитач се посебно ослања на заједничку игру са децом, вербализовање заједничког искуства деце и одраслих у различитим ситуацијама у дечјем вртићу и обезбеђивањем сталне доступности различитих материјала за истраживање деце, имајући у виду да деца увиђају и знају више него што вербално могу да изразе. Васпитач у јаслама континуирано омогућава деци да се придруже другој деци у вртићу, да и на тај начин уче, посматрањем и имитацијом, и сарађују у различитим активностима
 
Праћење, документовање и вредновање
 
Праћење кроз документовање обухвата праћење учења и развоја детета и праћење како се развија програм. Кроз документовање се омогућава видљивост програма и учења и развоја деце. Вредновање је саставни део праћења програма. Сврха праћења детета није процењивање његових развојних могућност и постигнућа, него потпуније разумевање дететовог развоја и учења и на основу тога пружање сталне подршке добробити детета.
Процес учења и развоја детета се прати и документује кроз дечји портфолио. Кроз портфолио се документује: напредовање детета којим се истиче шта су јаке стране детета; дечја перспектива ситуација, активности и догађаја; начини пружања подршке детету, нарочито када су у питању деца из осетљивих група.
 За документовање кроз индивидуални портфолио могу се користити: различите скале и друге технике посматрања и праћења, групне и индивидуалне приче за учење; продукти и искази детета настали у консултовању са децом; продукти детета настали у игри и у оквиру теме/пројекта; фотографије, видео и аудио записи, настали у различитим ситуацијама који су детету посебно важни.
 Сврха праћења развијања програма је континуирано грађење квалитета програма предшколског васпитања и образовања.
 Развијање програма кроз теме/пројекте се документује кроз тематски/пројектни портфолио. Тематски/пројектни портфолио садржи план развијања теме/пројекта и причу о теми/пројекту. Запослени ће заједно преиспитивати квалитет програма кроз вредновање реалног програма у његовим носећим димензијама: средина за учење; квалитет односа; заједничко учешће; подршка диспозицијама за учење; инклузија, различитости и демократске вредности; сарадња са породицом и локалном заједницом.
 
Партнерство са породицом
 
Јаслице треба да буду место које емитује добродошлицу за породицу и уважава породице јасним просторно–организационим показатељима (нпр. постојање собе/простора за родитеље, постера добродошлице, визелних ознака простора...). Породица треба да буде упозната са концепцијом програма и да постоји програм сарадње са породицом који је развијен кроз дијалог са родитељима о различитим начинима укључивањима породице. Важно је да се гради узајамно поверење и поштовање и неговати сталну отворену комуникација и дијалог. Родитељи ће се на састанцима упознавати и водити дијалог са васпитачима о активностима деце и програмским активностима. Потребно је омогућити родитељима да се виде са васпитачем и разговарају о свом детету у различито време дана и у различитим данима у недељи. Створити услове да родитељи могу активно да се укључе у различито време, на различите начине.
 
ПРОГРАМ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАД СА ДЕЦОМ УЗРАСТА ОД 3-5,5 година
 
            Програм васпитно-образовног рада са децом узраста од 3 до 5,5 година реализују васпитачи у 6 групa које похађа 155 деце.
            У креирању васпитно образовног програма полази се од Основа програма које се заснивају на теоријским поставкама социкултурне теорије, социологије детињства и постструктурализма. Њима је заједничко сагледавање детињства као по себи вредне и видљиве друштвене категорије. Дете се сагледава као богато потенцијалима, као агенс, компетентни учесник у сопственом учењу и живљењу; истиче се значај проактивизма и партиципације детета; истиче се сарадња у развијању заједнице праксе деце и одраслих, у којој се кроз интеракције узајамно трансформишу сви учесници.
Реални програм /непосредни програм васпитно образовног рада/ настаје и гради се у реалном контексту васпитно образовне праксе. Он не може бити унапред писани документ већ се гради кроз заједничко учешће свих учесника, обликује културом вртића, породице и локалне заједнице и ширег друштвеног контекста и планским и промишљеним деловањем васпитача заснованим на концепцији Основа програма. За дете, програм се манифестује као остваривање његове добробити кроз односе који се развијају са физичким окружењем, вршњацима и одраслима у реалним ситуацијама делања.
 
Организација физичког окружења
 
Простор у радној соби, биће структуиран на различите просторне целине помоћу ниских полица и преграда, прозирних завеса од различитих материјала, паноа и шатри. Дефинисаним просторним целинама омогућава се деци предвидљивост и сигурност у простору – да знају где се шта налази и да могу да буду самостална и истовремено да се пружа могућност различитих врста истраживања. Не морају све собе да имају исте просторне целине, нити су све целине у једној соби сталне. Колико ће и каквих бити просторних целина зависи од узраста деце, од конкретног простора у датом вртићу, од афинитета и интересовања деце и васпитача као и од пројекта/теме у коју су укључени.
 Најчешће просторне целине могу бити: литерарна (књиге и други писани материјали, рана писменост, опуштање); за конструисање; за визуелне уметности; за симболичку игру („породични простор“ и игре улога); за осамљивање и скривање; за звук и покрет. Просторне целине могу бити и: радионица, простор истраживaња светлости и сенки,сензорна просторна целина, позорница и друге просторне пригодне целине према потребама теме/ пројекта. Сваку просторну целину васпитач мења и допуњује уношењем различитих средстава и материјала са намером да прошири игру и истраживање деце. На пример, простор конструктора, уношењем играчака као што су возила, фигуре животиња, може подстаћи децу на имагинативну игру. Исто тако, деца за потребе своје игре и истраживања могу да премештају материјале из једне целине у другу. На пример, у игри породице у простору за симболичку игру, деца могу донети коцке из простора за конструисање да би направила кревет за бебу.
Простор реалног програма није само радна соба. Он обухвата:
• свакодневно коришћење отвореног простора за различите активности, игре и истраживања. Дворишни простор треба да буде изазован, заснован на природним материјалима. Простор напољу треба да омогућава деци да могу да га конструишу, мењају и граде; да се у њему деца осећају безбедно, али да пружа изазове; да је тајанствен и пружа прилике за „скривање” и издвајање; да је неструктуиран и полуструктуриран; да провоцира стварно или имагинарно прилагођавање и мењање простора током игре; да пружа могућности различитих кинестетичких и сензорних доживљаја и активности и практичне манипулације. Да би могла да користе такав простор на активан начин и у различитим временским условима, потребна је адекватна одећа и обућа за децу;
• простор целог вртића (посебно заједнички простори као што су ходници, атријуми, сале) за различите начине сусретања и заједничког учешћа деце различитих узраста и других одраслих;
• коришћење различитих места у заједници као места активности деце.
 
Планирање
 
 Планирање може бити тематско или пројектно. Идеја за тему/пројекат може да проистиче из свакодневних искустава које деле деца и одрасли, из игре деце, проблематике која заокупља децу и интересује их, из уочених потреба и упитаности деце и васпитача, из различитих догађаја у дечјем вртићу и у локалном окружењу. Након оквирног одређења теме или почетне идеје за пројект, васпитач истражује различите изворе из области сазнања, културе и различитих делатности; проналази идеје и промишља чиме би све могли почетно да се баве и истражују у оквиру теме/пројекта ослањајући се на професионална знања о узрасним карактеристикама и познавање деце у групи; шта је потребно припремити од опреме и материјала који ће подстаћи децу да испробавају своје идеје. Развијање теме или пројекта треба да буде стваралачки процес, подједнако изазован и за децу и за васпитача, кроз који заједнички откривају, играју се и креирају.
Васпитач заснива тему/пројекат на принципима развијања реалног програма, због тога планира тему/пројекат увек само неколико корака унапред и циклично наставља да планира тако што:
  • планира опремање простора различитим средствима и материјалима који су инспиративни и провокативни деци за истраживање у оквиру теме/пројекта (уметнички предмети, различити штампани материјали, справе, апарати, полуструктурирани и неструктурирани материјали…);
  • на основу идеје за неку активност, планира начин организовања те активности који је у складу са принципима развијања програма;
  • на основу садржаја који проистичу и везани су за тему или пројекат, васпитач планира организацију активности и начине свог учешћа у активности (начине подупирања, моделовања, проширивања). Садржаји су у функцији истраживања у оквиру теме/пројекта, а нису готова знања која деца треба да усвоје;
  • планира ресурсе који су потребни, који се могу набавити, направити или позајмити;
  • планира могуће начине укључивања родитеља, деце из других група и појединаца из локалне заједнице;
  • планира места у локалној заједници у којима могу да проширују искуства везана за тему/пројекат (институције, организације,отворени простори, појединци).
Тема или пројекат могу да трају од неколико дана до неколико месеци, зависно од правца развоја и надограђивања идеја, предлога и интересовања деце, од разноликости подстицаја и идеја које уноси васпитач и други који су укључени у тему/пројекат. Пројекат је вођен питањем, идејом и/или намером за продубљеним истраживањем проблематике која је деци смислена и изазовна за истраживање и кроз коју они креирају аутентична решења. Трагање за аутентичним решењем је оно чиме се даје смисао истраживању деце и бављењу појединачним активностима и садржајима, а није сврха пројекта решење по себи. Васпитач није у планирању пројекта усмерен на вођење деце ка налажењу што бржег иуспешнијег решења као продукта пројекта, већ је усмерен на планирање подршке процесу учења засноване на принципима.
 
Заједничко развијање програма
 
Процес развијања програма се одвија кроз сарадњу са стручним сарадницима и колегама као и кроз размену са децом и породицом.
Васпитач подржава иницијативу деце тако што:
  • подстиче честе делатне размене међу децом и децом и одраслима и ствара ситуације у којима деца имају прилику да предлажу и дају идеје и изразе своје мишљење;
  • омогућава деци да испробавају и праве изборе и да развијају свест о томе шта значи направити избор и коју одговорност то повлачи;
  • охрабрује децу да замишљају и маштају, износе претпоставке и изражавају своје идеје, сазнања, осећања и доживљаје на различите начине;
  • подстиче децу да воде аутентичне и њима смислене разговоре, да посматрају и слушају шта друга деца раде и говоре и дискутују о свом истраживању;
  • слуша децу и посвећује пажњу идејама и предлозима деце и интегрише их у програм.
Кроз консултовање са децом васпитач омогућава да се програм развија у складу са дечјом перспективом. Консултовање подразумева вођење разговора са дететом о неком питању. Разговор са децом се не одвија сам по себи већ се користе различите технике које су блиске дечијем начину изражавања: фотографија, мапирање, тура, уметничке активности...
Моделовањем- васпитач својим понашањем, вербалним и невербалним порукама моделује начин успостављања односа са другима.
Подупирањем- васпитач охрабрује /подупире /децу да иду изнад датог нивоа знања тако што пружа помоћ кад је потребна, обраћа пажњу на њихова интересовања, охрабрује активности деце шаљући поруку да верује у њихове могућности.
Проширивањем- сталним дијалогом и упитаношћу, постављањем питања и себи и деци, кроз акције учешћем у игри и активностима, обезбеђивањем инспиративне и провокативне средине и материјала уношењем подстицаја за зачудност
 
Праћење, документовање и вредновање
 
Праћење кроз документовање обухвата праћење учења и развоја детета и праћење како се развија програм. Кроз документовање се омогућава видљивост програма и учења и развоја деце. Вредновање је саставни део праћења програма. Сврха праћења детета није процењивање његових развојних могућност и постигнућа, него потпуније разумевање дететовог развоја и учења и на основу тога пружање сталне подршке добробити детета.
Процес учења и развоја детета се прати и документује кроз дечји портфолио. Кроз портфолио се документује: напредовање детета којим се истиче шта су јаке стране детета; дечја перспектива ситуација, активности и догађаја; начини пружања подршке детету, нарочито када су у питању деца из осетљивих група.
 За документовање кроз индивидуални портфолио могу се користити: различите скале и друге технике посматрања и праћења, групне и индивидуалне приче за учење; продукти и искази детета настали у консултовању са децом; продукти детета настали у игри и у оквиру теме/пројекта; фотографије, видео и аудио записи, настали у различитим ситуацијама који су детету посебно важни.
 Сврха праћења развијања програма је континуирано грађење квалитета програма предшколског васпитања и образовања.
 Развијање програма кроз теме/пројекте се документује кроз тематски/пројектни портфолио. Тематски/пројектни портфолио садржи план развијања теме/пројекта и причу о теми/пројекту. Запослени ће заједно преиспитивати квалитет програма кроз вредновање реалног програма у његовим носећим димензијама: средина за учење; квалитет односа; заједничко учешће; подршка диспозицијама за учење; инклузија, различитости и демократске вредности; сарадња са породицом и локалном заједницом.
 

ПРОГРАМ РАДА ПРИПРЕМНОГ ПРЕДШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
 
            Припремни предшколски програм је интегрални део обавезног деветогодишњег васпитања и образовања и остварује се у вртићима у оквиру предшколског васпитања и образовања за сву децу старости од 5,5 до 6,5 година.  . Ове године то су деца рођена од 1.марта 2016.године до 1.марта 2017. године. У Установи ове радне године постоје три групе на целодневном боравку . У издвојеном одељењу Кокин Брод, се остварује у мешовитoj васпитнoj групи. Трајање ППП је од 1.септембра до 1. јуна у свим припремним предшколским групама. Укупан број деце која похађају ППП је 85.
            Припремно предшколски програм реализоваће се кроз процес увођења нових Основа програма у свим припремним групама. Иако није посебно издвојен као програмска целина, садржан је у документу кроз дефинисање општих циљеваОснова програма, а усмерен на развој диспозиција за учење и компетенција за целоживотно учење у складу са принципима развијања реалног програма у реалном контексту васпитно-образовне праксе. Поред наведеног, у години пред полазак у школу постављени су следећи приоритети:
  • Да сва деца предшколског узраста, кроз подршку њиховој добробити имају једнаке могућности за учење и развој.
  • Да деца развијају диспозиције за целоживотно учење као што су отвореност, радозналост, отпорност ( резилијентност), рефлексивност, истрајност, поверење у себе и своје могућности и позитивни лични и социјални идентитет, чиме се постављају темељи развијања образовних компетенција.
 
Задатак васпитача у новим Основама програма је да на индиректан начин утиче на општу припремљеност за школу, тако што ће обезбедити услове да заједно са децом трага за одговорима на питања која су пре свега смислена за дете и да кроз развијање пројеката унутар група омогући деци да заједно уче и напредују. Реалан програм развија се кроз интегрисан приступ и рад са децом на темама/пројектима са циљем да се истражује и трага на одговорима за питање/проблем који деца уочавају, при чему тражење решења за њих представља изазов, а решење им помаже да направе промену у свом животном окружењу. У развијању програма фокус васпитача је на стварању прилика за учење као интегрисаног искуства детета кроз делање и односе, а не према унапред испланираним појединачним активностима на основу аспеката развоја или образовних области и издвојеним садржајима подучавања. На тај начин деци се омогућава:
  • да се баве оним што за њих има смисла, што их чуди и занима
  • развијају различите врсте ране писмености (језичке, математичке, визуелне) стварањем ситуација за њихово смислено коришћење
  • развијају кључне образовне компетенције за целоживотно учење: комуникација на матерњем језику, математичке, научне и технолошке компетенције, дигиталне компетенције, учење учења, друштвене и грађанске компетенције, иницијатива и предузетништво, културолошка свест и изражавање.
  • да истражују различите изворе учења и подршке: различита места, институције, организације и појединце у локалној заједници, породицу, другу децу и одрасле, штампане, дигиталне и друге изворе
  • да се на различите начине и креативно изражавају ( визуелно изражавање, грађење у простору, покрети и плес, изражавање гласом, певањем, звук и музика, причањем, драматизацијом, невербалном комуникацијом
  • користе говор у тумачењу својих мисли, доживљаја и да проширују своје разумевање смисласвета кроз говорно изражавање
  • уче истражујући.
За децу којој је потребна додатна помоћ и подршка у савладавању ППП-а примењиваће се индивидуализован начин рада уз израду педагошких профила и индивидуалних планова подршке. За децу са медицинском документацијом и мишљењем интерресорне комисије радиће се ИОП.
У наредном периоду требало би више пажње обратити на различите начине у развијању програма који у већој мери уважавају интересовања деце и базира се на садржајима који потичу од деце, васпитача и родитеља заједно. У том смислу потребно је већу пажњу посветитихоризонталној размени као облику стручног усавршавања, као прилици за
заједничко промишљање и разумевање праксе кроз дијалог са колегама.